Malvini ili Folklandi: oko čega ratuju Britanci i Argentinci?

Prođe i polufinale svetskog prvenstva između Argentine i Engleske, gaučosi će u finale, ali neke stvari izgleda da ne prolaze. Ostaju istorijski sporovi između dve zemlje, ili dva naroda, koja ni povremeni fudbalski susreti ne mogu nikako da zaleče.

Po završetku utakmice i svog plasmana u finale najvećeg fudbalskog takmičenja argentinski igrači istakli su i tran sparent: Malvini su naši. Kakvi Malvini, o čemu se radi? O ostrvu nedaleko od obala Argentine? Ali Englezi kažu da se ostrvlje zove Folklandi?

Priča je naravno mnogo starija, a očiti i toliko važna da bi vredelo razjasniti neke stvari. Probajmo da uklonimo sloj (obostrane) propagande i da vidimo o čemu se zapravo radi.

Geografija ostrva

Sporni arhipelag nalazi se u južnom Atlantiku, oko 483 kilometra istočno od obale Patagonije. Ukupna površina iznosi približno 12.173 kvadratna kilometra, što je nešto manje od površine Crne Gore.

Čine ga dva velika ostrva: Istočni Folkland, odnosno Isla Soledad i Zapadni Folkland, odnosno Gran Malvina. Oko njih se nalazi skoro 800 manjih ostrva i hridi. Glavni grad Stenli, koji Argentinci nazivaju Puerto Argentino, nalazi se na Istočnom Folklandu. Reljef je brdovit, sa niskom vegetacijom i gotovo bez prirodnih šuma.

Iako malena u širem geografskom smislu, smatra se da se ostrva nalaze na strateški značajnom delu južnog Atlantika. Blizu su pomorskih pravaca ka Magelanovom prolazu, Rtu Horn i Antarktiku. Ekonomski značaj danas prvenstveno imaju ribarstvo, prodaja ribolovnih licenci, stočarstvo i turizam. Potencijalna nalazišta nafte i gasa dodatno su pojačala interesovanje, ali ona nisu izvor prvobitnog spora.

Demografija: ko živi na ostrvima

Prema popisu iz 2021. godine, na ostrvima je fizički bilo prisutno nešto preko tri hiljade stanovnika. Etnička struktura raznovrsnija je nego što se obično pretpostavlja. Oko 54 odsto ljudi izjasnilo se kao Folklanđani ili kao osobe mešovitog foklandskog identiteta, oko 22 odsto navelo je britanski ili mešoviti britanski identitet, značajne zajednice potiču sa Svete Jelene, Filipina i iz Čilea. Stanovnici Malvina / Folklanda rođeni su u sedamdeset jednoj državi, ili teritoriji.

Engleski je dominantan jezik, a lokalna kultura izrazito je povezana sa Britanijom. Ova demografska činjenica centralna je za britanski argument: sadašnje stanovništvo u ogromnoj većini želi da ostane povezano sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Argentina odgovara da se princip samoopredeljenja ne može automatski primeniti na populaciju koja je, prema argentinskom tumačenju, formirana posle britanskog zauzimanja ostrva 1833. godine.

Zašto postoje dva imena

Naziv Folkland potiče od Folklandskog prolaza, koji je britanski pomorac John Strong 1690. nazvao po vikontu Folklandu.

Naziv Malvini potiče od francuskog izraza Îles Malouines. Francuski moreplovci povezani sa lukom Saint-Malo naseljavali su ostrva u 18. veku. Španski oblik postao je Islas Malvinas.

Zbog političke osetljivosti, u međunarodnom kontekstu često se koristi dvostruki naziv „Falkland Islands (Malvinas)“. Za Argentinu, upotreba naziva Malvinas predstavlja potvrdu njenog suvereniteta. Za Britance i stanovnike ostrva, naziv Folklands deo je njihovog identiteta.

Prvi dolasci

Kao i gotovo svi prostori na planeti, i ovo ostrvlje imalo je burnu istoriju. Nije sasvim izvesno ko ga je prvi otkrio, ako je to uopšte bitno za današnje odnose, ali se prvo pouzdano zabeleženo iskrcavanje pripisuje Johnu Strongu 1690. godine.

Tokom druge polovine 18. veka naselja i garnizone uspostavljali su Francuska, Britanija i Španija. Britanija se 1774. povukla iz Port Egmonta, ali je ostavila oznaku da se ne odriče prava. Španija je napustila poslednji stalni garnizon 1811.

Posle proglašenja nezavisnosti od Španije, Ujedinjene Provincije Rio de la Plate, prethodnica današnje Argentine, tvrdile su da su nasledile španska prava na ostrva. Buenos Ajres je 1820. poslao brod koji je formalno proglasio argentinski suverenitet. Luis Vernet je 1829. postavljen za političkog i vojnog zapovednika ostrva i pokušao je da organizuje naselje, stočarstvo i nadzor ribolova. Argentinski argument glasi da je time uspostavljena stvarna državna uprava koju je Britanija nasilno prekinula 1833. godine.

Prelomna 1833. godina

Britanski ratni brod stigao je u januaru 1833. i zatražio da argentinski vojni garnizon napusti ostrva. Argentinska posada se povukla bez veće borbe, a Britanija je ponovo uspostavila kontrolu. Dalje se narativi razilaze. Nesporazum započet pre 230 godina traje i danas.

Po argentinskoj verziji, Britanija je silom izbacila legitimne argentinske vlasti i stanovništvo, čime je izvršila kolonijalnu uzurpaciju. Po britanskom tumačenju, uklonjen je argentinski vojni garnizon, dok je civilima bilo dozvoljeno da ostanu. Britanska uprava zatim je postala trajna, a deo ranijeg civilnog stanovništva ostao je na ostrvima. Britanska administracija bila je neprekidna od 1834. godine sve do modernih vremena i argentinske invazije 1982.

Pravni i politički argumenti

U međuvremenu London i Buenos Ajres razmenjivali su političke argumente. U raspravu su se uključile i Ujedinjene nacije koje su rezolucijom iz 1965. godine priznale da postoji spor dve zemlje, pozvale ih na pregovore i da uzmu u obzir interese stanovnika ostrva. Vođeni su povremeni pregovori, u kojima su razmatrana praktična pitanja kao što su saobraćaj, komunikacije, snabdevanja, ali i ideje za dugoročno rešenje statusa spornog ostrvlja. Takvo stanje trajalo je do početka osamdesetih godina prošlog veka.

Izbijanje rata

U martu 1982. argentinski radnici stigli su na Južnu Džordžiju radi demontaže stare stanice za preradu mesa ulovljenih kitova. Sa njima su bili pripadnici argentinske mornarice, a podignuta je argentinska zastava. Britanija je poslala vojni brod Endurance. Argentina je odgovorila vojnim pojačanjem.

Argentina je 2. aprila 1982. pokrenula Operaciju Rosario. Specijalne i desantne jedinice iskrcale su se kod Stenlija. Posle kratkog otpora, britanski guverner Reks Hant naredio je malobrojnoj posadi kraljevskih marinaca da se preda kako bi izbegao civilne žrtve. Narednog dana argentinske snage zauzele su i Južnu Georgiju. Argentina je ostrva stavila pod vojnu upravu i Stenli preimenovala u Puerto Argentino.

Britanijom je upravljala premijerka Margaret Tačer, zbog svojih čvrstih stavova poznata i kao „čelična ledi“. Bivša imperijalna sila formirala je pomorsku operativnu grupu od 127 ratnih, pomoćnih i rekviriranih trgovačkih brodova. Flota je krenula 5. aprila na put dug oko 13.000 kilometara.

„Folklandska ostrva i njihove zavisne teritorije ostaju britanska teritorija. Nikakva agresija i nikakva invazija ne mogu promeniti tu jednostavnu činjenicu“, izjavila je u britanskom parlamentu premijerka Margaret Tačer dan nakon argentinske agresije.

„Ako žele da dođu, neka dođu, dobiće bitku“, bio je odgovor Leopolda Galtijerija, vođe argentinske vojne hunte.

Britanske snage stigle su Južni Atlantik krajem aprila. U roku od nepuna dva meseca sukob je završen predajom argentinskih snaga na ostrvu.

Rezultat u ljudskim žrtvama je 649 poginulih Argentinaca, 255 poginulih britanskih vojnika i tri poginule civilne stanovnice ostrva.

Smatra se da je Britanija pobedila zahvaljujući sposobnosti da organizuje ogromnu operaciju na hiljade kilometara od svoje teritorije. Nuklearne podmornice ograničile su dejstvo argentinske flote, a imala je i logističku podršku SAD i obaveštajne podatke Čilea. Argentina je imala prednost blizine i brojnije kopnene snage na ostrvima. Međutim, tri vida oružanih snaga često su delovala bez dovoljne koordinacije. Vojnici na ostrvima nisu bili adekvatno snabdeveni, dok je vrh hunte ozbiljno potcenio britansku političku odlučnost.

Poraz je uništio preostali autoritet vojne hunte koja je vladala Argentinom. Argentina je 1983. održala demokratske izbore, na kojima je pobedio Raúl Alfonsín. Rat nije bio jedini uzrok pada diktature, ali je ubrzao njen kraj i razotkrio nekompetentnost vojnog rukovodstva.

U argentinskom društvu rat je ostavio složeno nasleđe. Zahtev za suverenitetom nad Malvinima ostao je široko prihvaćen, a vojna avantura hunte uglavnom se osuđuje.

Pobeda je snažno podigla popularnost Margaret Tačer i doprinela pobedi Konzervativne stranke na izborima 1983. godine. Rat je učvrstio predstavu o obnovljenoj britanskoj vojnoj moći, iako su pojedini vojni i diplomatski potezi Londona pre invazije kasnije kritikovani. Britanija je posle rata odlučila da ostrva trajno vojno zaštiti. Vazduhoplovna baza RAF Mount Pleasant otvorena je 1986. i postala središte britanskog garnizona.

Diplomatski odnosi Londona i Buenos Ajresa obnovljeni su 1990, ali bez dogovora o suverenitetu. Na referendumu održanom 2013. stanovnici su odgovarali da li žele da ostrva zadrže status britanske prekomorske teritorije. Britanija ovaj rezultat smatra nedvosmislenim izrazom prava na samoopredeljenje. Argentina referendum odbacuje kao pravno nerelevantan, jer stanovnike smatra populacijom nastalom britanskom kolonizacijom posle 1833.

Rat iz 1982. rešio je pitanje kontrole. Nije doneo konačan međunarodnopravni odgovor o suverenitetu. Sukob oko Folklanda / Malvina ostao je predmet međunarodnog spora, visokih emocija navijača i transparenata koje nose reprezentativci ovih zemalja. Sport nije izazvao ovaj sukob, ali ga neće ni rešiti.